Условне реченице или претеће реченице

Standard
Условне реченице или претеће реченице

 

Условне реченице су врста зависних реченица којима се означава УСЛОВ за реализовање ситуације означене вишом реченицом. Врше функцију одредбе услова. Везници који се користе су: ако, уколико, кад, да, ли. Још и ово треба знати: ове реченице су МОДАЛНЕ. То значи да се њима не означавају реалне, него хипотетичке (могуће) ситуације. Условна значења се разликују према два критеријума – према остварљивости услова (реалне, потенцијалне и иреалне реченице) и према времену важења услова (будући, садашњи, прошли и свевременски услов).

Примери:

Ако буде топло, купићемо сладолед.

Да сам кренула колима, стигла бих на време.

Ако научиш све, добићеш петицу.

Е, сад… Забуна је настала оног тренутка када смо на једном од семинара чули како је НЕДОПУСТИВО ученику рећи: „Ако и следећег часа не будеш знао, добићеш један.“ То се сматра претњом. ПРЕТЊОМ! Родитељ је дошао и пожалио се како је наставник претио његовом детету јединицом. Еј! Тако нам и треба кад одрасли не знају граматику.

10 responses »

  1. Боље да је речено: „Ако и следећег часа не будеш знао, добићеш поново један“. То не би била претња јер је већ остварено.😀

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s