Нова адреса

Standard
Нова адреса

Драги моји читаоци и комшије блогери,

Обавештавам вас да сам се одселила са ове адресе. Знате да се живот састоји од константних промена…и ово је једна од њих. Овај блог је прерастао у сајт који сада можете пратити на http://www.kakojecakaze.com

Дивне тренутке сам провела дружећи се са свима вама на овим страницама, и надам се да ћемо то дружење наставити. Јер, када је пријатељство искрено и право, једно пресељење не може му ништа!🙂

Ваша ЈЕЦА

 

Нове технологије у образовању

Standard
Нове технологије у образовању

Верујем да сте већ читали о конференцији Нове технологије у образовању коју је Британски савет ове године организовао по трећи пут. Можда сте и били тамо. Ако нисте, доста интересантних запажања, података и информација можете прочитати код Југославе, Славка, Декија или Деде. Сјајни блогови које пишу сјајни људи. Није ни чудо…

Сумирајући утиске након конференције, схватила сам да ми се једно питање (које је поставио Маркус Орловски на предавању „Образовање и међународна перспектива“) урезало у памћење, и враћа се изнова и изнова…

За шта то данашња школа припрема своје ученике?

Приказао нам је фотографије Лондона. Прва је из 18. века, друга из 21. Изглед града је драстично измењен у међувремену, зграде су од зиданих једноспратница прерасле у стаклене небодере. Тешко да бисте погодили да се ради о истој улици, истом тргу. А онда смо могли да видимо како је некада изгледала школа – у 18. веку ђаци седе у клупама, испред њих је наставник, поред табла и креда. У 21. веку, замислите – исто то, само мало модернијег дизајна. Дакле, јасно нам је да се технологија, у времену у ком живимо, развија веома брзо. Идемо ли и ми у корак са тим достигнућима? Тешко. Са зеленом таблом и кредом у рукама, баш тешко. И, јесте да код нас многе школе нису опремљене у довољној мери да подрже све те иновативне методе. И јесте да међу наставницима има и оних који не умеју да укључе рачунар. Али, наши ученици су опремљени. Са паметним телефонима у џеповима, таблетима или рачунарима у кућама, они не могу да чекају. Не могу јер на њих чекају послови будућности. Нови послови за неке нове клинце. Послови за које ми нисмо ни чули.

И, ето парадокса! Чему ће их научити неко коме су модерне технологије потпуно стране? И, ко ту кога учи, у ствари – питао се Орловски. Један господин је тада лепо приметио да данас информатика прожима све предмете, иако има и свој предмет. Баш као и српски језик. И, сваки наставник који се макар једном нашао у ситуацији да му ученик постави питање на које не зна одговор, знаће о чему се овде ради. Свидело се то нама или не – тако је.😉

Ћирилица и странци у Београду

Standard
Ћирилица и странци у Београду

Водила сам данас пријатеље у Кућу легата, да погледамо графике Салвадора Далија. Они су Немци, дошли су овде на неколико дана. Не говоре српски.

Лепо смо се провели, свидело нам се све што смо видели на изложби. На крају смо застали да прочитамо оно што је на једном паноу било написано о животу Далија. Јесам ли вам рекла да моји пријатељи не знају српски?

Текст је био исписан на српском језику, латиницом. Поред је био исти такав пано на коме су све те информације биле написане на енглеском језику. Прочитали су то на енглеском, знате, не говоре наш језик.

А онда су ме питали: „Где је овде ћирилица? Зар то није ваше писмо?! Зашто не пише и на ћирилици?“ Хм, да…земљо, отвори се! Шта да им кажем?! Требало би, наравно, ено пише у Уставу (члан 10), него, Србија…хм, да…

И ево, цео дан размишљам о томе. Њима фали текст на ћирилици, еј! А ми, ми и не примећујемо више…

 

Нове технологије и безбедност деце на интернету

Standard
Нове технологије и безбедност деце на интернету

Британски савет (British Council) је по трећи пут ове године организовао конференцију „Нове технологије у образовању“. Циљ конференције је да се промовише употреба информационо-комуникационих технологија (ИКТ) у образовању, размене искуства са колегама из иностранства, поразговара о проблемима које имамо данас у образовању, поделе позитивна искуства и идеје које ће допринети осавремењивању наставног процеса. Фирме које нуде своје производе из домена ИКТ-а су ту, просветари су ту – па да почнемо!

С обзиром на то да је интернет неодвојиви део наших живота, пажњу ми је привукло предавање „Буди сигуран у виртуелном свету“ (одржала га је Светлана Чедић из Министарства трговине, туризма и телекомуникација). Данас сви користимо интернет – у мањој или већој мери и знамо колико интересантних ствари можемо пронаћи „сурфујући“: тражећи податке из разних области – када учимо, игрице – кад желимо да се забавимо, друштво – ако смо усамљени, филм који смо одавно хтели да погледамо и тако даље. Међутим, седећи пред рачунаром тада, многи изгубе из вида да су у ЈАВНОЈ СФЕРИ, иако су у својој соби или неком познатом окружењу. И тада настају проблеми који могу довести до озбиљних (кобних) последица.

Како би деца и млади били безбедни у виртуелном свету и уживали у добрим странама интернета, треба да им скренемо пажњу и на његове лоше стране. Неке од њих су:

  • могућност злоупотребе података, те никада не треба остављати личне податке
  • опасност од штетних фајлова (несвесно инсталирање вируса и слично)
  • изложеност непримереним садржајима
  • претерана изолованост
  • несвесно склапање договора о куповини производа
  • крађа идентитета

Посебно је важно предочити младима опасност од упознавања преко интернета, јер треба имати у виду да та особа можда није она за коју се издаје. Као што их учимо да, док су мали/млади, не треба да разговарају са непознатим особама које срећу на улици, не треба то да раде ни на интернету. Правила која важе у стварном свету треба да поштују и примењују и у виртуелном. Стога, сваки наш статус на друштвеној мрежи треба да буде нешто што бисмо се и иначе усудили да кажемо (узвикнемо) на улици, пред мноштвом људи које не познајемо. Јер, то је интернет, то су друштвене мреже „преведене“ на реалност – трг, улица у којој се налазимо, окружени људима које познајемо или не.

И информације и фотографије које поставимо иду даље, а то не можемо да контролишемо. Када поставите слику на интернет она ЗАУВЕК остаје тамо. И свако може да је види, преузме, користи… Можда вам се једном више неће свиђати то што сте поставили/објавили, али повратка више нема. Размислите добро о овоме када пожелите да на Фејсбуку (или било где на интернету) поделите двеста фотографија своје деце, фотографије са летовања, зимовања, све оно што би спадало у домен приватности, а не желите да гледају особе које не познајете…јер ће их видети, свакако.

Статистика каже да око четири сата дневно проведемо пред екранима мобилних телефона, рачунара, таблета, телевизора… Потрудите се да надгледате своју децу и будете у току са тим које садржаје прате на интернету. Они тек уче како треба да се понашају и у реалном и у виртуелном свету. Наша улога у том процесу се зове васпитавање. И, као што их не бисте бацили у дубоку воду а да их претходно нисте обезбедили гумом за пливање или „мишићима“, са истом пажњом их чувајте и од виртуелних опасности.

Више о безбедности на интеренту http://kliknibezbedno.rs/

 

Заклео се бумбар

Standard
Заклео се бумбар

Боже, кад се само сетим тих деведесетих…ајао! Тинејџерске године, догодовштина колико хоћете… Стојимо тако једног дана, другарица и ја, разговарамо, кад приђе Неша. Има нешто да нам исприча:

Брате, какав фајт синоћ! Била и мурија после, свашта је било.

– Па, ко се побио?!

– Не смем, брате, да вам кажем (нас две му нисмо брат, нити је он нама – да не буде забуне, него, таква је мода била).

– А, дааај, реци…

– Не смем, мајке ми…закунуо сам се.

– ШТА СИ? Хахахахаха…који си ти краљ!

Иначе, глаголи су заклети се (свршеног вида) и заклињати се (несвршеног), па могу да се закунем или заклињем. Неша се заклео, не закунуо…и одржао реч.

А, заклели бисте се да сте све чули! А?🙂

П. С. Кад кажем Неша, мислим – Шоне.😉

Какве су нам шансе?

Standard
Какве су нам шансе?

Мрачајски прото, приповетка Петра Кочића, била је планирана за тај дан. За почетак, желела сам да поразговарамо о наслову, да направимо увод у обраду приповетке. Хтела сам да видим хоће ли им тај наслов сугерисати нешто, да ли ће моћи да наслуте о чему се ради.

Дакле, питала сам их да ли знају шта значи реч прото тј. прота. Тајац. Нешто се као присећају, па им та реч звучи познато…да, личи на ово или на оно. Међутим, осмели се Милан и рече да он зна: „Прота, то је као неки газда на имању…неко ко је главни.“ Хм… Док сам ја размишљала о ономе што сам управо чула, покушавајући да доведем у везу газду на имању и свештено лице, стигло је и објашњење.

„Дечко, много гледаш Фарму. Није ти то прота него Прока!“ – рече Тијана и све би јасније.

Знате за онај виц кад су питали плавушу да ли је правилније да се каже Ирак или Иран? Томе бих се још и насмејала… Ово са протом и Проком (са Фарме) личи, али није смешно. Како је могуће да имају седамнаест година а да нису чули за реч прота? Макар по проти чије су мемоаре радили у основној школи – Матеји Ненадовићу. Зашто да знају за Проку, а не знају за проту?! Баш ме је растужило све то…

 

И те како или итекако

Standard
И те како или итекако

Једна од недоумица која се јавља у писању је управо ова – треба ли писати итекако или и те како. Правопис каже да треба одвојити И и ТЕ који служе за истицање – и те како, и те какав, и те колико и сл.

Него, нисам вам честитала Нову годину. А, и те како вам желим све најбоље у 2016. години…И ТЕ КАКО!🙂